ра̀бота, f. [videпосао] 1.die Arbeit, opus. 2.das Geschäft, negotium.
Речник косовско-метохиског дијалекта
рабо̏та, е ж.1.рад, посао. Реч по̏сао готово никако се не чује.Записао сам само на̄опо̏сло (тј. како треба, налице): Отиша̏о на рабо̏ту. — Не̑мам рабо̏ту. — Оста̏ла ти рабо̏та!(тј. немаш друга посла). — Оста̏ви то, што ти ни̏је за рабо̏ту. — 2.рад у пољу, у надницу: Отиша̑о на рабо̏ту. — Оста̑о је без рабо̏те(тј. без посла, без рада). — Сва̏ки нека гле̏да своју рабо̏ту. — Њего̏ва рабо̏та (у подругљивом смислу потцењивање туђег рада, знања). — Не ме̑шај се у ту̑ђу рабо̏ту. — Не гра̑ди рабо̏ту без рабо̏те. — Ефе̄нди̏ја, доша̏о сам да ми ви̏диш мо̏ју рабо̏ту(тј. да ми свршиш мој посао). – Два̄ пу̑т што дола̏зим, па не мо̏гу да видим рабо̏ту(тј. да свршим посао). – Узни това̑ј но̑ж, ако мо̏же да ти ви̏ди рабо̏ту(тј. да ти послужи). — У В.ра̀бота ж.
Речник говора јужне Србије
рабо́та жпосао.„Ни́како за де́те да нађем рабо́ту”(Врање).
рабо́та жполни орган.„Нема́ја што да рабо́ти, па на мага́ре мери́ја ону́ј рабо́ту”(посл.)(Врање).
рабо́та жускршња народна игра. Мушкарци седе у кругу. Ноге су им покривене чергама и другим тканинама да се не види џомпало (завежљај од крпа). Један се човек креће међу њима и настоји да пронађе и дограби џомпало, којим га они на махове ударају и вичу: „Работа, работа!” Код кога пронађе џомпало, онда је он у његовој улози.(Света Петка)