Српски рјечник

равнѝца, f. vide равнина.

Речник косовско-метохиског дијалекта

равни̏ца, е ж. 1. а) равно поље, супротно од брежуљкастог и неравног земљишта: Па̏доше до̏ле у равни̏цу.2. б) и. потеса код с. Прилужа.У В. равнѝца ж.

Речник дубровачког говора

ра̏вница ж мала равна површина земљишта.Прѝт кућо̄н је ра̏вница, а о̑нда до̑ђӯ два́-трӣ скалѝнића.