ра́збо̑ј, ра́збоја, m.1.der Weberstuhl, machina textoria. cf.натра[1], кросна, [стан1, стативе], тара[2]. 2.(ст.)videразбојиште: Она иде на Косово равно. | Па се шеће по разбоју млада, | По разбоју честитога кнеза. 3.(у Ц. г.)кад се разбије каква зграда, те се на силу уђе у њу, Einbruch, τὸ domum perfringere: платићеш за кућни разбој.