Та̏ра, f.1.eine der beiden Flüsse, die nach ihrer Vereinigung die Drina ausmachen: Наша Тара не боји се Турскога цара; Мутна тече Тара валовита. — [тара] 2.(у Хрв. у хришћ., а кршћани зову кросна)videразбој[1], натра. 3.(у Ц. г.)videтроска (што остане кад се каква руда истопи), Schlacke, scoria, cf.шлакња.
Речник дубровачког говора
та̏ра ж(тал.tara)1.одбитак приликом вагања, који се односи на амбалажу у којој се нешто важе. – Кад о̏дбије̄ш та̏ру, о̀стане̄ малоïви̏ше̄ от ки́ла.2.кривња, кривица. – На̀ мене је па̏ла та̏ра што да̀нас ни́је о̀бјед на̏ врије̄ме.