Српски рјечник

ре̑п, m. (loc. ре́пу, pl. ре̏пови, репо́ва̑) der Schwanz, cauda [cf. курјук 1; моћ 2]: Плаши се од репа. У репу нож сломити. Подавиј реп пода се. Привезати коме реп. За њим се вуче реп! Бржи од репа. Оглобио их на пасји реп.

Речник дубровачког говора

ре̑п 1, ре́па m мн. ре̏пови животињски реп. изр. ко ш чи̏рон (ра̏ном) на ре́пу каже се кад је неко врло осјетљив па се с њим мора пажљиво опходити.Мо̑ра̄ш ш њи́ме за̀ свакӯ ства̑р ко ш чи̏рон на ре́пу. ста̏т не̏кому на̏ ре̄п замјерити се некоме.Ако ћеш би̏т ми́ран, нѐмо̄ј ко̀му ста̏т на̏ ре̄п!
ре̑п 2, ре́па m мн. ре́пи комад подеране одјеће или сувишна ствар у кући.Пу̏на ми је ку̏ћа ре́па̄!