рѐсица, f.1.dim. v.[1]реса[2]. 2.videреса3: спала му ресица(једни кажу: спао му врат; говори се за дјецу кад их боли у грлу па је жене подижу прстом).
Речник говора Прошћења
ре̏сица, -е̄, ж. — дио уста, мали израштај који се види кад се уста отворе.