Српски рјечник

ре́са, f. (pl. ре̑се) 1. на дрвету, das Kätzchen (z. B.am Nußbaum), iulus, nucamentum. 2. реса у козе под грлом, Lappen, Wamme, lacinia, [cf. језичак]. 3. das Zäpfchen (am Gaumen), uvula. [cf. ресица 2]. 4. ресе, Fransen, fimbriae. [cf. поткита, ројте]. 5. (по југоз. кр.): Ту сам млада оставила | В'јенцу ресе и обоце — Биће тебе в'јенцу ресе | И прстену позлаћење — Ђено синоћ вечерасмо, | Заборавих в'јенцу ресе, | В'јенцу ресе и узресе — Ђено синоћ вечерасмо, | Осташе ми в'јенцу ресе, | В'јенцу ресе и узресе.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ре̑са, ре̄се̑ ж. 1. у устима израстао изнад језика код ждрела: Ре̑са ми ланда̑.2. Од вр̑бе ре̑се.У В. ре́са ж.

Речник говора јужне Србије

ре́са ж овца или коза која на гуши има израслине (ресе) (Доње Жапско).
ре́са ж израслина на доњем делу кокошије главе (Ратаје - Крмољ).
реса ж метлица на кукурузној стабљици (Мало Буштрање).

Речник говора Прошћења

ре́са, , ж.1. кита на женској крпи, марами. 2. кожни израштај кози под грло. 3. китица на љесковом дрвету, љескова цваст.