Српски рјечник

решѐто, n. der Reiter (Sieb), cribrum [cf. протак]: Био и на ситу и на решету.

Речник косовско-метохиског дијалекта

реше̏то, а ср.: Шу̑пље кај реше̏то.Мо̑љци га изе̏ли, реше̏то га учини̏ли.У ДК. забележена је реч у Горњ. Брњици 1763 год.: Пис(а) Пава решет(о), у с. Кијеву 1769 год.: Писа Ћора п(оловину) решет(а) (овде решето употребљено као јединица за меру) и у с. Захачу 1770 год.: Писа Алеѱса (тако!) решета.У В. решѐто ср.

Речник дубровачког говора

решѐто с висећи ормар у кухињи или покрај ње, са странама од густо плетене жице, који служи за чување хране, нарочито за љетњих врућина, штити од муха и сл.Мље́ко ѝ сир сан ста̏вила у решѐто. изр. ослобо̀дијо те Бо̑г решѐта ца̀втајско̄г каже се за Цавтајке, рјеђе за Цавтаћане, да су увијек информисани о свему што се у њихову мјесту догађа.