Српски рјечник

1. ро̀са, f. (acc. ро̏су) 1. der Thau, ros, cf. росата: Пред њима Радиша | Бичем росу тресе. 2. (у Дубр.) мали дажд, Thauregen, pluvia roscida.
2. Ро́са, f. Frauenname, nomen feminae.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ро̏са, ро̏се и росе̑ ж.: Још не̏ма ро̏са. — Мла̑д кај ро̏са. — Зеле̑н кај ро̏са (каже се кад је реч о младом кукурузу). — Уква̏сијо но̏ге од росе̑. — од мила каже се за добродошлу кишу: У̏дари со̏л једна ро̏са. — Да о̏ће да да̑ бо̑г једну ро̏су. — У В. 1. ро̀са ж. (ак. ро̏су) .
2. Ро̑са, Ро̄се̑ ж. и.: Снаша Ро̑са. — Ро̑са аџи Мари̏цина. У В. 2. Ро́са ж.

Речник дубровачког говора

ро̀са ж (и: ро̀са̄та) 1. капљице које се ујутро стварају по лишћу због већих температурних разлика. – Ју̏тро̄с је би́ла ве̏лика̄ ро̀са. – По̏че̄ле су ро̀са̄те сва̏ко̄га ју̏тра. 2. ситна кишица. – О̀во̄ је пра̑ва̄ про̀љетна̄ ро̀са, не̑ће зе̏мљу нѝ сквасит.