Српски рјечник

ро̀гуља, f. 1. крава великијех рогова, eine Kuh mit großen Hörnern, cornuta vacca: Не дају (т. ј. много млијека) рогуље, веће многуље. [cf. рогуша; добруља]. 2. Грбљу) рече се пред дјецом за вјештицу, као да јој се право име не би споменуло, Euphemismus für вјештица. cf. крстача.

Речник косовско-метохиског дијалекта

рогу̏ља, е ж. виљушка. Реч забележена у с. Раснику.Исп. у В. ро̀гуље, ро̏гу̑ља̑ ж. мн.