ро̏ђа̑к [родјак] m.1.ујаков и теткин син, der Vetter (Sohn der Tante oder des Oheims), matruelis, consobrinus. 2.ein weitläufiger Verwandter, subcognatus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
рођа̑к, рођа̑ка м.1.сродник: Ту ско̏ро ни је дола̏зијо једа̑н наш рођа̑к из Срби̏је. — 2.И они који међу собом нису никакви сродници, ако славе исту славу, зову се тако међу собом: Како си, рођа̑к? — Он ми је рођа̑к, сла̏вимо и̏стога свето̑га. — У ДК. види пример код речи Ђорђије. — У В.ро̏ђа̑к м., 2) . Исп.ро̑д.
Речник дубровачког говора
ро̏ђа̄к мстричев, ујаков или теткин син; за овај степен сродства каже се још и: први рођак. – Ро̏ђа̄к ми је ју̀че̄р покажи́во̄ сво̀је сли̏ке.
Речник говора Прошћења
ро̏ђа̄к, -а, м. — својта истог презимена. – Ми смо рођаци, оба смо Вујичићи.