ру̑д, ру́да, ру́до (ру̑ди̑, да̑, до̑) röthlich, subruber, videцрвенкаст, cf.риђ: Руд му перчин био врат прекрио.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ру̑д, а, о прид.растресит, незамршен, мек, који није гњецав и упљескан: Ру̑да ву̏на. — Ру̑да пога̏ча(тј. добро умешена и печена тако да се листа). — Рӯда̏ ни је тако (погача).БП. — У В.ру̑д, ру́да, ру́до (ру̑ди̑, да̑, до̑), али значење се не слаже. Па и онај пример који је В. навео: Руд му перчин био врат
прекрио, говори за значење које тај придев има у овом нашем говору, а не као В. што каже риђ. И имен. руди̏на биће у вези са придевом руд и треба да значи мека земља. Уосталом, исп. у В.ру̏даст, а, о, који значи руњав.
Речник говора јужне Србије
руд, -а, -окоји је меког и збијеног руна.„Загуби́ја Ди́ма ли́су о́вцу, /ли́су о́вцу Ди́ма, ру́до ја́гње”(нар. пес.)(Врање).