Српски рјечник

1. ру̏са, f. [Schällkraut, Schwalbenwurz, chelidonium majus L.] vide росопас [?].
2. ру̑са, f. Дубр.) vide [1] ружа [1]: Ко панаду често куса, | Образ му је као руса.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ру̏са, е ж. некакви екцеми по глави, најчешће дечја болест, коју бабе лече травом од ру̏се и купањем: За то ти је најбоље од ру̏се тра̑ва.У В. ру̏са бо̏ле̑ст и 1. ру̏са ж.
2. Руса, е ж. и. забележено је у ДК., у с. Куретишту, у гилан. срезу 1764 год.: Писа Р iе пара. У В. н.

Речник говора јужне Србије

Ру́са ж верски празник четврте среде после Ускрса.
Ру́са м култно место у атару села Александровца.

Речник дубровачког говора

ру̑са ж ружа.Кру̏х ми се расцвјѐто̄ ко ру̑са. изр. ко пу̀ле̄нту ку̑са̄, ру̀мен је ко ру̑са изрека потиче сигурно из средине која је придавала значај изворној народној исхрани као гаранту доброг здравља.