ру̏шпа[*], f. (pl. gen.ру̂шпа̑) ру̀шпија[*], f. (pl. gen.ру̂шпи̑ја̑) ein venetianischer Daufaten, (zecchio) ducatus Venetus. [cf.цекин, шљивак2]
Речник косовско-метохиског дијалекта
ру̏шпа, е ж.врста старинског новца од меког злата, употребљавају га жене за накит, нарочито у обоцима. Није турски новац. Слепи миш, кртица, кад се хоће да употреби за врачање, ваља да се закоље „сас ру̏шпу“.— У једном тур. документу из год. 1150 (1737):Alti juz frengi rušpe altuni(тј. 600 франачких рушпа дуката). — У В.ру̏шпа ж.