- Расковник: речничка платформа

са́бор, m. 1. die Kirchenversammlung, das Concilium, synodus: сабор саборисаше и Арију проклеше. [cf. вијеће; куп; збор]. 2. der Zusammenlauf des Volkes (der Wallfahrter) an Wallfahrtsörtern, confluxus populi, populus congregatus, concio: је ли било много сабора данас код намастира? [cf. сајам 1, дернек]. 3. н. п. на сукњи, die Falten, sinus.

1. са̑бор, са̄бо̏ра и са̑бора м. свечаност, слава неког манастира кад се код цркве купи народ из ближе и даље околине: Јесте би̑ли на са̑бор? — Кр̏шан је са̑бор бијо у Де̏вич за Госпођи̑ндан! — Иде̑ по са̑борима те прода̑ва де̏ што де̏ што. — У В. са́бор м.

2. са̑бор непром. стрпљење: Чи̏ни са̑бор још ма̏ло. — Са̑бор сеља̑мет (тј. стрпљење спасење). — Реч је арап. sabr им. стрпљење, мирно подношење непријатности; нехитање.

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта