са̑м, са́ма, са́мо, adj.1.allein, solus [cf.салт1]: сам самцит (самцат), ganz und gar allein, plane solus. 2.selbst, ipse. [cf.глава3]. 3.in den Zusammensetzungen: са̀м други, са̀мтрећиu. s. w., selbander, selbdritte, δεύτερος αὐτόςetc.
Речник косовско-метохиског дијалекта
са̑м, са̑ма, са̑мо зам.1.а)без друштва: Он уме̑ са̑м да иде̑ у се̏ло. — матере деци певају: А̏јт са̑м (са̑ма) или са̑м, са̑м!... — 2.б)исти: На са̑м да̑н Вели̏гдан је у̏мро. — Са̑м влади̏ка му је да̏о бла̏госов. — 3.в)са̑м уз бројеве два, три, четири итд. значи да је њих толико на броју колико показује друга компонента, дотично редни број који је са том речи начинио сложеницу: Сам-тре̏ћи — три, сам-пе̑ти — пет итд.: Би̑ла је самдру̏га(тј. тешка, носила у утроби дете). — Она̑ цу̏б сам-ше̑сти(он са још петорицом).БП. — Сам-тре̏ћи.БП. — 4.г)Пред реч са̑м, а, одолази често само плеонастично или управо да појача значење усамљености или значи сасвим: Самоса̑м по̏п.Пришт. — У неким фразама са̑м стоји место ти: Са̑м си мага̏рац, другоме немо̑ да казу̏јеш. — Са̑м гно̑ј бог претвори̏јо. — И са̄ма̏ сам ти тако̑. — Ја ћу самоса̑м. Кл. — У истор. Милутиновића стр. 226. налази се исто таква конструкција:„тако и одмах сједне господар самосам исто вече у тај чун“.На стр. 380:„Него самосам велики војводски барјак... нађу пободен“. — 5.д)Сама или само уз придев исто тако значи сасвим: Бе̏ше сама но̏во огледа̏ло. — Само го̑ оти̑дни та̏мо. БП.У Милутиновића истор. на стр. 94 налазимо овај пример:„Ово је инди самонови почетак“.Исп. како се у рус. образује комп.—супер. самъій.— Са̑ма самопи̏лна(тј. сасвим сама). — У В.са̑м, са́ма, са́мо.
Речник дубровачког говора
/са̑м/изр.на̏ са̄муна усамљеном мјесту. – Ку̏ћа им је на̏ са̄му; на̏около ни̏ђе ни̏кога не̑ма̄.