Српски рјечник

са̑м, са́ма, са́мо, adj. 1. allein, solus [cf. салт 1]: сам самцит (самцат), ganz und gar allein, plane solus. 2. selbst, ipse. [cf. глава 3]. 3. in den Zusammensetzungen: са̀м други, са̀мтрећиu. s. w., selbander, selbdritte, δεύτερος αὐτός etc.

Речник косовско-метохиског дијалекта

са̑м, са̑ма, са̑мо зам. 1. а) без друштва: Он уме̑ са̑м да иде̑ у се̏ло.матере деци певају: А̏јт са̑м (са̑ма) или са̑м, са̑м!...2. б) исти: На са̑м да̑н Вели̏гдан је у̏мро.Са̑м влади̏ка му је да̏о бла̏госов.3. в) са̑м уз бројеве два, три, четири итд. значи да је њих толико на броју колико показује друга компонента, дотично редни број који је са том речи начинио сложеницу: Сам-тре̏ћитри, сам-пе̑типет итд.: Би̑ла је самдру̏га (тј. тешка, носила у утроби дете).Она̑ цу̏б сам-ше̑сти (он са још петорицом). БП.Сам -тре̏ћи. БП.4. г) Пред реч са̑м, а, о долази често само плеонастично или управо да појача значење усамљености или значи сасвим: Самоса̑м по̏п. Пришт.У неким фразама са̑м стоји место ти: Са̑м си мага̏рац, другоме немо̑ да казу̏јеш.Са̑м гно̑ј бог претвори̏јо.И са̄ма̏ сам ти тако̑.Ја ћу самоса̑м. Кл.У истор. Милутиновића стр. 226. налази се исто таква конструкција: „тако и одмах сједне господар самосам исто вече у тај чун“. На стр. 380: „Него самосам велики војводски барјак... нађу пободен“.5. д) Сама или само уз придев исто тако значи сасвим: Бе̏ше сама но̏во огледа̏ло.Само го̑ оти̑дни та̏мо. БП. У Милутиновића истор. на стр. 94 налазимо овај пример: „Ово је инди самонови почетак“. Исп. како се у рус. образује комп.—супер. самъій.Са̑ма самопи̏лна (тј. сасвим сама).У В. са̑м, са́ма, са́мо.

Речник дубровачког говора

/ са̑м / изр. на̏ са̄му на усамљеном мјесту.Ку̏ћа им је на̏ са̄му; на̏около ни̏ђе ни̏кога не̑ма̄.