са̑т, m. (loc.са́ту) 1.die Honigscheibe, favus. [cf.равак]. 2.*videсахат.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1.са̑т, а м.Исп.са̏ат. На питање: Које̑ ли је вре̑ме? Одговара се: Би̏ће да је са̑т два̑, три̑, чети̏ри, пе̑т, ше̑с итд. — А. Кад да до̑ђем? — Б. Па, тако̑ на са̑т једа̑н. — У В.са̑тм.,2).
2.са̏т, а м.рам од воска са медом у кошници. — Пу̏ни су гу са̏тови. — У В.са̑тм.,2).