свр́нути, свр̑не̑м, v. pf.1.ablenken, deverto [cf.свратити, шенути1]: сврнути коме с пута; Ево сада вјером сврну.2.н. п. папак с ноге, herabdrehen, detorqueo.
Речник говора Прошћења
свр́нути, свр̑не̄м — 1.наићи, заћи. — Сврни у кућу да се одмориш. Немој ђе сврнути с пута, иди право.2.назадовати, пасти у несрећу. — Да богда му сврнуло, горе но му је! (клетва).