ше́нути[*], ше̑не̑м v. pf.1.н. п. с пута, сврнути[1], ablenken, deverto. 2.videмаћи[2], rühren, moveo: Ни петом не шену.3.(по југоз. кр.)videполудјети(ваља да се мисли: разумом), verrückt werden, mente capi.
Речник говора Прошћења
ше́нути, ше̑не̄м — пошашавити. — Она је шенула памећу, шашава је.