Српски рјечник

сѐир,* m. vide сехир: Кажу људи четири сеира — Чини сеир бијела Новина.

Речник косовско-метохиског дијалекта

сеи̑р, а м. чудо, призор: Сеи̑р је, љу̑ди, што сам дана̏с ви̏део!Искочи̏ли смо сви да гле̏дамо сеи̑р.Чини̑ сеи̑р (тј. посматра, гледа).На̏ма ни за сеи̑р (тј. за чудо је, необично нам) БМ.За сеи̑р до̑ђи да ви̏диш.Со̏л гле̏дам сеи̑р што се чини̑.Реч је арап. seir им. идење, јуриш, одлажење; путовање, полазак на пут; шетање, теферичење; seir etmeq сеирити, чинити сеир; seire gjitmeq отићи на сеир; seir jeri гледалиште, место за одмор, за уживање, посматрање. У Теварих-и-ал Осман од Ашик паша заде, цариградско издање, стр. 139: Sultan Murad bir gjȗn adaja seire čikdi. Seirden döndü (тј. с. М. једнога дана изађе на острво ради разгледања, уживања. Са шетње, излета се врати).У В. сѐир и сѐхир м. X у сѐхир етимолошки није оправдано исто као и у речи севдах.

Речник говора јужне Србије

сеи́р (ар.) (тур. seyir) подсмех, исмевање, омаловажавање. „Да је има́ја сре́ћу, не би га Бог за се́ир да́ја.” „Кад ора́ћни вол кле́кне, ју́нчики сас ње́га ceи́p те́рав” (посл.) (Врање).

Речник говора Прошћења

сѐир,, м.гледање, разматрање; смијех.