си̏нор, а м.граница, међа: Ди̏гоше се те га уби̏ше у њин си̏нор. — Грч.σύνορον, тур.sinor.
Речник говора јужне Србије
сино́р м(грч.)(тур.synor - међа, граница)потес неодређене површине.„У ова́ј сино́р су њи́ве, а у тај та́мо лива́де.”„Сулејма́н бег је држа́ја цел сино́р од Ра́таје до Жбе́вац”(Ратаје).