Српски рјечник

1. ситнѝца, f. 1. die Waldkirsche, cerasus silvestris [prunus avium L.]. 2. die Frucht davon, cerasum silvestre.
2. Сѝтница, f. 1. вода у [Старој] СрбијиКосову): Уватио и Лаб и Ситницу 2. вода која извире испод Сађавца и утјече у Морачу: Па Ситницу воду прегазише. 3. ријека више ПодгорицеТурској). 4. у пјесми некака планина: Да ће чекат' бан-војводу Јанка | И његово свата пет стотина | У Ситницу зелену планину — А кад бисмо Ситницом планином.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Си̏тница, е ж. једна од десних притока реке Ибра. Ситница се улива у Ибар испод Митровице.У В. и Br. Iv. Sìtnica ж., 1).

Речник говора јужне Србије

ситни́ца ж 1. врста ситне шљиве за печењс ракије (Островица). 2. врста ситне зимске крушке (Куново).