скита̑ч, а м.Реч није увредљива, који не седи код куће, у радњи, но тумара, иде у посете и сл.: Скита̑чу, ни једа̑н, па̏де ли ти на̑м да до̑ђеш код ку̏ће! — У В. и у Br. Iv. skìtȃč, skitáča м.
Речник говора јужне Србије
скита́ч мскитница.„Од скита́ча кућа не бидну́је”(Врање).
Речник дубровачког говора
скѝта̄ч, -а́ча монај који се скита, хода без обавезе. – У̀ ста̄ре̄ да̑не по̀сто̄ си ве̏ликӣ скѝта̄ч.