1.сла̏ду̑н, m.1.(у Дубр.)сладак шипак[2], süßer Granatapfel, malum granatum dulce [punica granatum L. var.]. 2.приповиједа се да су некака човјека у ропству упрезали у плуг те орао, па послије некога времена који га је гонио и ваља да плужио каже у вече господару да је већ сустао, онда господар рекне: „ваља му сјутра дати мало сладуна.“ Роб чувши то обрадује се мислећи да ће му дати нешто слатко, али слуга понесе у штапу гвозден клин (као бадаљ) и стане га остраг њиме бости. [videостан].