сла̏ма, сла̏ме ж.: 1.Ла̏ко кај сла̏ма. — Не̑ма си̏тос ова̑ бе̑ли ле̏ба, кај да је̑ш сла̏му. — Сас сла̏му покриве̏на ку̏ћа. — Напу̏ни са сла̏мом. — Пчени̏чна, јечме̏на, овсе̏на, р̏жана сла̏ма. — Је̏сте зде̏нули сла̏му? — 2.Покаткад садевени стог: И̏мам чети̏ри ве̏лике сла̏ме. — Две̑ ми сла̏ме оста̏ле од зиму̏с. — 3.Млечни пут: Кумо̑вска и ку̑мова сла̏ма.Вредно је напоменути да се и турски каже: Saman (слама) ogrysy (пут, путник, бразда, траг), тј. сламна путања. — У В. и Br. Iv. исп. кумо̀вска̑ сла̏ма и сла̏ма ж.