Српски рјечник

1. слу̏та, f. Сријему и у Бачк.) ein Dummkopf, stupidus, stipes. [vide лудак.]
2. слу́та, f. (voc. слу̑то) ein Ahner (?), ominator: Слути, слуто, наслутићеш.

Речник косовско-метохиског дијалекта

слу̏та, е ж. ружно, незграпно жен. чељаде: Ви̏ди кака̏ је слу̏та.Ка̏ј нека слу̏та.У В. и Br. Iv. slòta ж. и slȕta ж.