сна́ша, f. (voc.сна̑шо) 1.vide [hyp. v.] снаха. 2.jede (jüngere) Frauenperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus. [3.cf.златоје].
Речник косовско-метохиског дијалекта
сна̑ша, сна̄ше̑ ж.1.Уз особ. имена сна̏ша: Сна̏ша Ма̑ра, сна̏ша А̑лба итд. — На̏ша сна̑ша, на̏ша другари̏ца(нп.). — И̏ди код сна̄ше̑. — 2.Трговци у Вуч. тако зову сваку српску сељанку која није престарела: Шта оћа̑ше, сна̑шо! — У В. и Br. Iv. snáša ж. (вок. snȃšo).