со́бет,* m.das Gastmahl, convivium [videгозба]: Собет чини Српски кнез Лазаре.
Речник косовско-метохиског дијалекта
со̑бет, со̄бе̏та ср.свечаност, место где су искупљени угледни људи, сабор: Така̑ не сме̑ш искочи̏т у со̑бет. — То да чу̑ва, па кад је не̏какав празник, кад је со̑бет да обӯче̑. — У В. и Br. Iv. sóbet м.Арап.shubet им. другарство, пријатељство; својство оних који су били савременици пророка Мухамеда и који су се са њим о
верским стварима разговарали; разговор, дружење; посело, скуп
где се у разговору забавља. Дивернуа, писац бугар.-руск. словара за речи: соба́ть, субать погрешно је мислио да су словен. порекла и да су постале од съ-обыдъ и да значе пир.