1. со̑к, со̏ка, m. (loc. со̀ку) 1. Saft, succus. 2. die Käselake, muria casei.
2. со̏к,
m. 1. (у Ц. г.) онај који пронађе лупежа који је што украо или друго како зло учинио, Ausfinder. [cf. зог]. Кад се онамо коме што украде, он објави шта ће дати ономе који му лупежа пронађе (и оно што му се даје зове се соџбина). Сок да се не би с лупежом без невоље омразио и да би се ствар тајно свршила, пошаље какога човјека те му каже да неко зна да је он то и то украо, већ нека иде те се мири на лијепо с покраденијем. Овај човјек којега сок шаље лупежу зове се сокодржица. Ако се лупеж поплаши, он иде те се с покраденијем намири, и тако се то сврши тајно да ни покрадени ни лупеж не знаду ко је сок, јер му соџбину од покраденога узме и, однесе сокодржица. Ако ли лупеж мисли да се не може доказати да је он то украо или се узда у се и у своје јако братство, он не ће ни да чује што му сокодржица каже; онда покрадени повиси соџбину, а сок ако је за цијело увјерен да је ово прави лупеж украдене ствари, он му опет пошаље сокодржицу. Ако ли лупеж и опет не призна, онда покрадени још повиси соџбину, и тако је повишује три четири пута, да кашто соџбина изиде већа него што украдена ствар вриједи. Најпослије сок ваља да изиде и пред кметовима да докаже да је онај на кога он говори заиста ово украо; ако он то докаже, онда лупеж ваља да плати осим покрађе и остале све трошкове, ако ли не докаже онда трошкове сок ваља да плати. 2. (у нах. Сок.) vide свједок. со̑к, со̏ка, м. — течност из тврдога сира, сланог и за јело неукусног. — Бољи је њен сок из сира но нечији сир.