со̀ко̑, соко̀ла, m. (voc.со̏коле, pl. gen.соко́ла̑ u.соко̀ло̑ва̑) 1.der Falke[der Taubenfalk], falco[f. peregrinus Tunst.]. 2. [Соко] град у Србији(близу Дрине). 3.вода и брдо у Ловћену. 4.зидине од старога града у Црној гори. 5. [ соко] cf.[vide]златоје.
Речник косовско-метохиског дијалекта
со̏ко и соко̑, соко̏ла м.: Ем го̑, ем соко̑(нар. пос. значи као она: Ем шу̏т ем се боде).Реч се ређе употребљава.Потиснула је турска реч: атма̏џа. Сад се каже у иронији кад човек повређену руку држи крпом завијену и обешену: Држи̑ гу кај соко̏ла.Код тамошњих Арнаута се боље сачувала ова наша реч у фиг. значењу. Имају име: Sokȍļ долази и у многим компарац. si
sokȍļкао соко, јуначки. Кад хоће некога да похвали рекну му: Ajt e sokoļ! — У В. и Br. Iv. sòkȏ, sokòla м.