спа̀хија [(спаија)], m. (pl. gen.спа̏хи̑ја̑) 1.der Grundherr, dominus fundi. У Србији су били а у Босни и у Херцеговини ваља да су и сад спахије најбољи људи за народ. Босански су бегови готопо сами спахије од свијех онијех земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у
Херцеговини, и тамо сједе. Гдјекоји још имају стара Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видаићи, Бранковићи, Вилиповићи, Тодоровићи и т. д., али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре Српски као и остали Србљи. Спахије узимају десетак од жита и у новцима од ожењенијех глава (око два гроша) главницу(у име десетка од поврћа и од осталијех усјева и другијех ситница). Спахије обично иду у јесен и зими по својим селима, те купе главницу и десетак. Они немају нигдје својијех намјесника по селима, нити је обичај да им се што ради. Кад спахија дође у село, он одјаше код каквога газде, гдје је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спахија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пита н. п. „Е Радоица! колико си ти ове године набрао кукуруза?“ Ако Радоица рече да је набрао 20 товара, а он пита његова сусједа је ли то истина; ако сусјед каже да јест, а он онда рече: „Е, море, на твоју душу.“ Ако ли Радоица одговори да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила туча, па није набрао ништа, онда спахија (тјешећи и себе и њега) каже; „Даће Бог до године.“ Осим поменутога десетка и главнице давала се спахијама на винограде тулумина, на свиње жировница(по коју пару од свакога свињчета по колико му се каже да их ко има), на кошнице ко их је држао од сваке по онолико по што је онда ока меда или десету кошницу ко их много има, по нешто на воденице и на казане; али се на многијем мјестима и од овога по нешто узимало у главницу, која за то није била свагда и свуда једнака. Многи се сељаци погоде са спахијама, па им плаћају осјеком на годину; тако су н. п. Тршићани (гдје сам се ја родио) плаћали своме спахији на годину 10 гроша од ожењене главе, па више ништа (ту му је и главница и десетак за све). cf.читлук, читлуксахибија. 2.(у Боци)мужевљи стриц.