Српски рјечник

спа̀ија,* m. vide спахија.

Речник косовско-метохиског дијалекта

спаи̏ја, е м. 1. а) богат, имућан поседник: Бога̏т ли је? — Бога̏т, вала̑, спаи̏ја се намести̏јо.2. б) Закупац државног десетка: Ку̑ј ви је ове̑ го̏дине спаи̏ја?3. в) стари назив спахија очувао се још у титули уз нека турска имена: Аџи Аса̑н спаи̏ја.У В. спа̀ија и у Br. Iv. spàhija м. Реч је перс. sipah им. војник; војска и sipahi им. војној служби подложан човек, војни. По старом уређењу Турске тако се звао један род коњице. Спахијама у накнаду за војну обавезу што су морали на својим коњима и са својом опремом ићи у рат дават је као тимар десетак од извесних земаља, спахилука. Од државе им је следовала за време рата муниција и следовање за коње (Ашик паша заде тарихи, царигр. издање, стр. 97). Нгр. ο҅ σπαχή, ο σπαχίς. Као прид. σπαχής племенити.

Речник говора јужне Србије

спаи́ја м (перс.) (тур. sipahi - феудално војни поседник) велепоседник у отоманској Турској. Спаија (спахија) био је господар једног или више села. „Што ми је ми́ло и дра́го спаи́ја да сам, / спаи́ја да сам на ва́ше се́ло” (нар. пес.) (Радовница).

Речник говора Прошћења

спа̀ија, -е̄, м.име како неке новодоведене младе зову извањега свекра.