спаи̏ја, е м.1.а)богат, имућан поседник: Бога̏т ли је? — Бога̏т, вала̑, спаи̏ја се намести̏јо. — 2.б)Закупац државног десетка: Ку̑ј ви је ове̑ го̏дине спаи̏ја? — 3.в)стари назив спахија очувао се још у титули уз нека турска имена: Аџи Аса̑н спаи̏ја. — У В.спа̀ија и у Br. Iv. spàhija м.Реч је перс.sipah им. војник; војска и sipahi им. војној служби подложан човек,
војни. По старом уређењу Турске тако се звао један род коњице. Спахијама у накнаду за војну обавезу што су морали на својим коњима и са својом опремом ићи у рат дават је као тимар десетак од извесних земаља, спахилука. Од државе им је следовала за време рата муниција и следовање за коње (Ашик паша заде тарихи, царигр. издање, стр. 97). Нгр.ο҅ σπαχή, ο σπαχίς. Као прид. σπαχήςплеменити.
Речник говора јужне Србије
спаи́ја м(перс.)(тур.sipahi - феудално војни поседник)велепоседник у отоманској Турској. Спаија (спахија) био је господар једног или више села.„Што ми је ми́ло и дра́го спаи́ја да сам, / спаи́ја да сам на ва́ше се́ло”(нар. пес.)(Радовница).
Речник говора Прошћења
спа̀ија, -е̄, м. — име како неке новодоведене младе зову извањега свекра.