стари̏на, е и ретко ста̏рина, е ж.1.а)традиција, стари обичаји: Оваки̑ те̏рау стари̏ну.Мир. — 2.б)старешинство, старост: Ја, опе̏т, о̏ћу по стари̏не.Расн. — 3.в)стари завичај: Да се вр̑нете на стари̏ну.НСБ. — Ђу̑рђевик му је ста̏рина.Кл. — У В. и Br. Iv. 1.starìna ж.
Речник дубровачког говора
ста̏рина жкућа или имање гдје се неко родио или гдје су се родили и живјели његови преци. – Кад за̑ђӯ у̀ неке̄ го̏дине, пу̏но хи се вра̏ћа̄ на̀ старину да ту̑ прожи́вӯ до̀ смрти.