Српски рјечник

1. сто̏ка, f. 1. der Herdenreichthum, copia armentorum et pecorum, cf. [vide] благо [2]: Стока без репа. 2. Waarenreichthum, merces. cf. [vide] роба.
2. Сто́ка, m. (ист.) vide Стоко.

Речник косовско-метохиског дијалекта

сто̏ка, стоке̑ и сто̏ке ж. 1. а): Ми̑ смо ти, господи̏не, кај сто̏ка.Кру̑пна и си̏тна сто̏ка.Не да̑вамо са̏г три̏це стоке̑.Држи̑те ли по мло̏го сто̏ку?Од стоке̑ је до̏бро (тј. има стоке). Гојб.Сас стоко̑м. У ДК. записано је у Крњину 1768 год.: ...... ҂аѱ҃ѯи лѣто, Крнино. Писа Павло юнца г҃ лета ѡпщему домꙋ и стоке за здравле.2. б) роба, трговачки еспап: До̏бру сто̏ку држи̑ у дућа̑н.Отиша̏о у Ско̏пље да купу̏је сто̏ку.Фиг. лоша роба: Да зна̑ш што сто̏ка је!У В. и Br. Iv. stȍka ж.