сто̀лица, f. (pl. gen.сто̏ли̑ца̑) 1.der Sessel, Stuhl, sella, [cf.2сто1, столац2, сточић, шкањ]. 2.(у Ц. г.)у дуге пушке од табана оно доље. cf.јалман. 3.(у Хрв.)vide [софра] синија (cf.сто): Још к отоме од злата столицу, На столици алин камен драги, | Да се види сестри вечерати | Усред ноћи као усред подне.
Речник косовско-метохиског дијалекта
столи̏ца, е м.дем. одсто̑л, дрвена сељачка тронога столица. — У В. и Br. Iv. stòlica ж.