стри̑ц, стри́ца, m. (cf.чича) 1.Vetter (Vaters Bruder), patruus. [cf.дундо]. 2.Anrede an einen altern Mann, patruus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
стри̑ц, а м.очев брат: То су гу кӯпи̏ли стрӣче̏ви. — У ДК. записано је 1776 год. у с. Воћнику:Писа Живан п(оловник) п(шенице) и ꙋс(опшем) Милосавꙋ е҃ гроша, стрицꙋ спомен. — У В. и Br. Iv. strîc, stríca м. (мн. stríci, stricȃ).