Српски рјечник

1. стр̏ме̑н, f. (loc. стрме́ни) die Steile, locus arduus et praeceps. cf. [брина, комац], стрмац [1], [стрменица, 2 стрмо].
2. стр̏мен (стр̏ме̑н) m. der Steigbügel, stapia, vide стремен, cf. узенђија: Вранцу коњу до стрмена — Старом свату до стрмена.
3. стр̏мен, стр̏менит, а, о, steil, arduus, praeruptus, [cf. стрменит, омчит, стрм]