РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

стру̏га, f. 1. (у Србији) Riß in einem Zaune, diruptio sepis. [cf. дера]. 2. (у Бачкој) на вратима од тора мали торић у коме се овце, кад се из тора изгоне, дочекују и музу. 3. (у Ц. г.) велики тор у којему је по 3—400 оваца.

Речник косовско-метохиског дијалекта

стру̏га, е ж. теснац, ждрело: Та̑ стру̏га, зове̑мо ју Ја̑нкова Слу̑га. БП. Грч. ή στρούγγα ограда, арап. štronga врата на тору оплетена од прућа. Тур. istringa.— У В. и Br. Iv. strȕga ж., али овог значења н.

Речник говора јужне Србије

стру́га ж врећа од козине (Првонек).
струга ж (рум. strungă; алб. struonge) 1. тор, трла. „Стру́гу гра́ди и гу љу́то ку́не, / и у стру́гу ста́до небро́јено” (нар. пес.) (Осларе). 2. теснац где се музу овце. У Пчињи (у Црвеном Граду) сељаци на испашу преграде трлу на два дела: вртачка и кочак. Пролаз из кочака у вртачку је струга. Ту седи жена и музе овце.

Речник говора Прошћења

стру̏га, -е, ж. — 1. отвор кроз који се пролази (у дворишту, на тору и сл). — Затвори стругу на обору. 2. вријеме кад се стока догони са јутарње паше. — Ручаћеш кад на стругу пријавиш. Дођи послије струге. 3. размак међу предњим зубима. — Велика ти струга међу зубима.