стру̑к, m. (loc.стру́ку) 1.der Stängel, caulis. 2.лијепа струка, von schönem Wuchse, staturae pulchrae. vide[1]раст, cf.стас. 3.(понајвише pl. стру́кови)на уже навезано много гвозденијех кука (као удица) што се запне преко Дунава или Саве те се хватају велике рибе.
Речник косовско-метохиског дијалекта
стру̑к, а м.1.а)код расада нпр. од паприка, патлиџана, празилука и сл. свака стабљика са кореном: По̏што су ти сто̑ стру̑кова? — Да̑ј ми једно педесе̑т стру̑ка. — 2.б)Ни ка̑п ни стру̑к или: Ни ле̑к ни стру̑к(тј. ни мало). — Узе̑ му све̏ до стру̑к(тј. до последњег). — Де̏цу ни стру̑к(тј. никако, нема од деце ни једно).БМ. — У В. и Br. Iv. 1.strȗk (лок. strúku), али oве друге варијанте у значењу нема.