сту̑д, сту̑ди ж.зима, хладноћанајчешће се чује у муш. роду: Са̏д ће ти пушти̏т сту̑д. — Да у̏мру о̏д студи. — О̏ће да ска̏пљу о̏студи. — Ка̏ко да не зе̄бе̑ на ова̑ј сту̑д?! — Со̏л д ҆ умре̑ сту̑д (тј. мало да се смлачи). — У В. и Br. Iv. stȗd ж.
Речник говора јужне Србије
студ мстуден.„Пођо́мо на рабо́ту, али голе́м студ”(Лепчинце).