су̏баша,* m.1.videпољар. 2.der Unterbascha, vicarius bassae, pro баша. За времена дахијнскога готово у свакоме селу у Биоградскоме пашалуку био је начињен хан у коме је сједио субаша, који је чинио са сељацима шта му је воља. Овај је обичај у Србију дошао од Пасманџије, али управо не знам је ли од њега постао.
Речник косовско-метохиског дијалекта
су̏баша, е м.1.у задње време је био ћаја, некакав спахиски повереник по чифлуцима, први међу агиним момцима.2.Првобитно звање лица одређеног да дели воду у једном месту за појење стоке и за наводњавање, који је расправљао спорове међу људима око употребе и деобе воде.3.Код Османлија било је звање административног управника у једном месту. Неколико дана по освојењу Цариграда, 1453 год., с. Мехмед II поставио је у Цариграду једнога субашу за одржавање реда и то је била прва административна тур. власт у Цариграду. — У В.су̏баша.