Речник косовско-метохиског дијалекта

су̑рет, сӯре̏та м. слика: По сени̏је су̑рет свакоја̑ки (нп.). Бањ. Реч је арап. suret им. спољашњи изглед, лице; спољашњи варљиви изглед, физиономија која није у складу са унутрашњим правим стањем, слика, копија, простонарод. тур. surat. Исп. сура̏т. — У В. и Br. Iv. н.
сӱре̏т и сӱ̑рет, а м. (Дрс.) Исп. су̑рет: Ле̑па је, сӱ̑рет на ова̑ све̑т.