Српски рјечник

[1. та́ко m. vide златоје.]
2. та̑ко, лијо или тако? ungleich oder gleich, par. cf. [1] та̑к.
3. та̀ко, so, sic: како тако , т. ј. којекако, свакојако.
4. та̀ко, so (wahr ich lebe, u. dgl.), ita (ita me dii ament): тако ми вјере! тако ми жив брат! тако ми Бога! Тако ме не клело мало и веље! Вјера моја тако ми помогла! — Ој тако ме не родила мајка,| Већ кобила која ђогу мога — Тако т’ коњу, здраво нутовати! — О тако ми, млади Навле! — Кујунџија, тако ти заната! | Сакуј мени од злата јунака — Тако ми неба и земље !| Не љубим никог’ до тебе

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̏кав и така̏в, та̏ква, та̏кво и така̑в, таква̑ (така̑), такво̑ (тако̑), прид. зам. 1. а) Кака̑в о̏тац, така̑в си̑н; кака̑ ма̑јка таква̑ ће̑рка.Така̏в коншила̏к и̏мамо ми̑ 2. б) та̏кав, та̏ква, та̏кво бокшачки: дотични, онај о коме је реч: Цки̏вај, та̏кав догуру̏је (тј. гледај, онај који се њих тиче долази). — У В. и Br. Iv. tàkav, tàkva прид.
тако̑ прил. 1. а): Ка̏ко тако̑ (тј. како му драго) ми свр̄ши̏смо рабо̏ту. 2. б) зато: Што̏ па си скрши̏јо то ши̏ше? — Тако̑. 3. в)Та̏ко ми ту̏рске ве̏ре.Та̏ко ми бо̏га.Тако̑ ти помо̏го.Што шапо̏ћеш тако̑. — Ете тако̑ ти је.У В. и Br. Iv. 2. tàkȏ и 3. tа̏ko

Речник дубровачког говора

/ та̀ко̄ / изр. та̀ко̄ и та̀ко̄ у сваком случају, свакако.Та̀ко̄ и та̀ко̄ сан ми̏слијо до̑ћ и о̀во̄ ван до̀није̄т.