Српски рјечник

1. та́лија[*], f. vide срећа [cf. талих]: рђаве сам талије.
2. Та̑лија, f. Italien, Italia: Из Талије земље преко мора — Дневи даје у земљу Талију.

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̑лија, е ж. срећа: Така̑ му је би̑ла њего̏ва та̑лија.У В. и Br. Iv. tálija ж. Арап. tali’ прид. који се рађа, роди= им. срећа, судбина.