та̑ј или та̏ј, та̑, то̑; ти̑, те̑, та̑; једн.: та̑ј или та̏ј (та̑), то̏га, то̏ме (то̏му), то̏га (то̏), те̑м, то̑м (то̏ме), та̑, те̑јзи (то̑јзи), те̑, ту̑, то̑м, мн.: ти̑ (та̑), те̑ (ти̑ја), те̏ма, ти̏м: Та̑ј и ова̑ј све̑т да не̑мам (заклетва). — То̏га и ово̏га све̑та џева̑п да му не̏ мош да̏т. — Те̑јзи, то̑јзи (дат. једн. ж.). — Та̏ко та̏ј све̑т и ова̑ј.БМ. — Та̏ј да̑н и дана̏с(никад, тад како и данас тако). — Та̑ј дан и пе̑так(више никад). — У на̑с ће о̏стат та̏ј да̏н, не̑ће потрāжи̏т.Буг. — Она̑ о̏ће да те изгу̏би та̏ј дан(тј. за вазда). Буг. — Та̏ј дан и Бадњи̏ дан.Кл. — Та̏ј пу̑т (тј. тад) тре̏фијо се.Гојб. — Та̏ј час (тј. одмах) тури̏јо по̏па на ра̑жањ.БП. — Тај си̑н са̏гена трго̏вац. — Про̏ћу те̑м шевāре̑м.Гојб. — У ДК. записано је҂аѱ҃ѯѕ априліа е҃ дан... и паки на ѡбороте таи лист. — У В. и Br. Ivtȃj/, tȃ, tȏ.Исп.та̑.
Речник дубровачког говора
/та̑ј/изр.то̏га̄ ти тво̑га; то̏га̄ му њѐговапсовка у којој је замјеница употребљена да се избјегне ријеч: Бога ти… – То̏га̄ му њѐгова, кад га у̀хитӣн, у̀бићу га! – То̏га̄ ти тво̑га, о̀стави се ме̏не!