РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. та̏ 1. interj. doch, sane: та не ћеш ти то учинити, већ ако ја умрем; та немој, човјече; та помози ако си човјек! А. Ђе си био? | Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, па га нема код куће. — А. Јеси ли ручао? | Б. Та јесам (али —). 2. conj. et —, et —, sowohl — als auch —  [vide или 2]: та по шији, та по врату, das ist ja (im Grunde) alles eins. 3. на некијем мјестима (у пјесмама) не значи ништа, него се само дода да је пуна врста, н. п. На руци му три златна прстена, | Та сва три му цркла на прстима — Кад погледа војвода Груица | Та ђе Чупић грозне сузе лије — Чупић слуша па сузе прољева | Та од јада гледајућ' очима.
2. та̑, то̏га (у Ц. г.) vide тај.
3. та̑, diese hier, diese da, ista, fem. von тај.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. та̏ узв. у дечијем језику тако деца вичу кад хоће некога да уплаше. — У В. н. овог значења.
2. та̑ зам. тај: Та̑ непомени̑к. Пећ. — Та̑ бо̑р. Гојб. — У̏мре му та̑ зе̏т. Пећ. — Та̑ пра̏г ће ме̏не да ме усту̏кне. Кл. — Та̑ пу̑т не̄ма̑ше. Пећ. — Мука жи̑ва је би̑ла та̑ пут. БП. — Та̑ пу̑т је иша̑, више ни̏је доша̑ Исток. — У В. и Br. Iv. 2. tȃ, tȍga. Исп. та̑ј.
та̑ј или та̏ј, та̑, то̑; ти̑, те̑, та̑; једн.: та̑ј или та̏ј (та̑), то̏га, то̏ме (то̏му), то̏га (то̏), те̑м, то̑м (то̏ме), та̑, те̑јзи (то̑јзи), те̑, ту̑, то̑м, мн.: ти̑ (та̑), те̑ (ти̑ја), те̏ма, ти̏м: Та̑ј и ова̑ј све̑т да не̑мам (заклетва). — То̏га и ово̏га све̑та џева̑п да му не̏ мош да̏т. — Те̑јзи, то̑јзи (дат. једн. ж.). — Та̏ко та̏ј све̑т и ова̑ј. БМ. — Та̏ј да̑н и дана̏с (никад, тад како и данас тако). — Та̑ј дан и пе̑так (више никад). — У на̑с ће о̏стат та̏ј да̏н, не̑ће потрāжи̏т. Буг. — Она̑ о̏ће да те изгу̏би та̏ј дан (тј. за вазда). Буг. — Та̏ј дан и Бадњи̏ дан. Кл. — Та̏ј пу̑т (тј. тад) тре̏фијо се. Гојб. — Та̏ј час (тј. одмах) тури̏јо по̏па на ра̑жањ. БП. — Тај си̑н са̏гена трго̏вац. — Про̏ћу те̑м шевāре̑м. Гојб. — У ДК. записано је ҂аѱ҃ѯѕ априліа е҃ дан... и паки на ѡбороте таи лист. — У В. и Br. Iv tȃj /, tȃ, tȏ. Исп. та̑.

Речник говора јужне Србије

та (обично поновљено) узв. узвик којим се гоне козе (Клиновац).

Речник дубровачког говора

/ та̑ / пок.замј. изр. ѝ та̄ је потврдни одобравајући израз у разговору (мисли се: та ријеч, то што кажеш). – „Све̏ ће ти учѝнит, ма му нѐ пӣта̄ј дина́ра̄.” – „Ѝ та̄ је!”