РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

твр̑д, твр́да, твр́до (твр̑ди̑, да̑, до̑, comp. твр̏ђи̑) 1. hart, durus. 2. н. п. град, конац, fest, firmus. 3. тврд од зиме, der die Kälte ertragen kann. 4. (у Дубр.) н. п. јело, јуха, dicht, densus. cf. [vide] густ [1]. 5. knickerisch, karg, parcus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

твр̑д, твр̑да, твр̑до прид.: По твр̑д и̏ч не мо̏же да би̏дне. — Твр̑д кај ка̏мен, че̏лик и сл. — Ова̑ј несре̏тни чо̏век ме̏ђер бе̏ше би̏јо твр̏ђи од ка̏мена. — У̏ тврдо да зна̑ш (тј. поуздано). — Ова̑ј То̏ска мло̏го је твр̑д чо̏век (тј. скуп, шкрт). — У В. и Br. Iv. tvȓd, tvŕda (tvȓdî комп. tvȑgjî)

Речник дубровачког говора

твр̏д, твр̀да, твр̏до придј. 1. чврст. – Ко̏ра на о̀расима је ве̏ћ твр̀да. 2. окорео у неким својим опредјељењима. – О̑н ће ти би̏т твр̏д не̏пријатељ. 3. шкрт. – Твр̀да је о̀на, не̑ћеш о̀д ње̄ ди̏на̄ра ѝзвӯћ!

Речник говора Прошћења

твр̑д, твр́да, -о — 1. чврст. — Тврд је ови камен, не може се разбити. 2. штедљив, шкрт. — Тврд је он на пару. 3. храбар. — Тврд је на пушку, не попушта.