те̏ке1.само, истом, cf.[vide]тек. 2.додају Херцеговци и Арнаути кад говоре, н. п. теке Божја вјера; Теке немој да заденеш кавгу — Теке ми је ђогат непотковат.
Речник косовско-метохиског дијалекта
те̏ке. Исп.2те̏кИ̏ма, те̏ке скоре̏ла. БМ. — Те̏ке о̑н ми кāза̏о. БМ. — И̏мау те̏ке јопе̏т пре̏чкау се. БМ. — Те̏ке ако не̑ћеш да до̑ђеш да ми ка̑жеш. — Те̏ке, до̏к ти ја не учи̏ним неки ше̏р, не̑ћу те оста̏вит. Гојб. — До̑ђи, те̏ке ти же̏ну изне̑с не̑ћу. Пећ. — Понеки пут скоро плеонастично: Ако тако̑ га те̏ке о̏дао бо̑г. — У овим примерима значи исто што у потврдним реченицама тако, тако ми је воља: А. Што̏ па не̑си то урабо̏тао кај што сам ти ре̏кла? — Б. Те̏ке. — А. За̏што? — Б. Те̏ке (БМ).У ДК у једном запису:Знати се кѡгда изићох у Дукаћинъ по брава. Никаква фаида не би, теке що се мꙋчих. Мс҃ца маіꙗ данъ, 1783.
Речник говора Прошћења
те̏ке, речцасамо, узгред речено. — Ја, теке, вељу да те зовну.