тѐсти̑р,*тести́ра, m.1.die Frеisprechung (eines Lehrburschen), emancipatio (?): је ли узео тестир?дао му је тестир.cf.справа[2]. 2.Erlaubniß, venia, licentia [videдопуштење]; [cf.слободан2]: Не могу ти дати Биограда | Без тестира царева везира — Је ли тестир мало поиграти.
Речник косовско-метохиског дијалекта
тести̑р, а м.усмено или писмено ослобођење шегрта, право да неко може слободно обављати известан занат, пошто је одслужио ученички рок: У̏зео тести̑р. — У В. и Br. Iv.tèstîr, testíra м. Реч је компонована од перс.destрука и суф. ur, destur им. Кад се ова реч изговара по арап. начину гласи dustur им.везир чија власт важи; врховни поглавица вере; главна
књига; главна правила једне науке; кодекс закона Османског
царства; допуштење, одобрење.