Српски рјечник

топо̀ла, f. 1. die [Pappel,] weiße Pappel, populus alba  [populus L.]. cf. јаблан [1]. 2. [Топола] село у Србијинахији Крагујевачкој), гдје је сједио Црни Ђорђије. 3. некако мјесто негдје у јужној Србији: И покупи Љуму и Тополу.

Речник косовско-метохиског дијалекта

топо̏ла, е ж.: Висо̑к кај топо̏ла.

Речник говора јужне Србије

топо́ла ж врста летње крушке. „Кру́шке топо́ле cтaсу́јев у врши́дбу” (Големо Село).